Tradicija kao kriterijum

Традиција kао kритеријум
Моравска Србија

Међу уметничким збивањима којa су обележилa последњи век у Србији посебно место имају појаве утемељене на промишљању традиције, дијалогу са народном уметношћу и византијским наслеђем.   Управо   то   стваралаштво, нарочито   у   кризним   ситуацијама   када   се   трага   за идентитетом и темељима нације, у простору примењеног стваралаштва, најчешће је било и остајало жртва селективних, појединачних, неаналитичких и спорадичних разматрања, а не континуираног и темељног настојања. Пројекат ТРАДИЦИЈА КАО КРИТЕРИЈУМ замишљен је као дугорочно  промишљање  о  изворној  народној  традицији  која  се  критички  посматра и преузима као подстицај и инспирација. Трајаће неколико година, током којих би се мапирале српске регије, локалитети и подручја, одабрали изворни мотиви које ће потом уметници разноликих интересовања и сензибилитета слободно преточити и интерпретирати у својим радовима. Циљ је да се на савремен и студиозан начин уоче потенцијали, богатство, посебности и испољавања баштине народа који се развијао и опстојавао у сваковрсним условима и утицајима, увек настојећи да очува сопствено биће.

Мотиви пројекта су ове године преузети из баштине централне, моравске Србије.
Коришћена је етнографска грађа која се чува у Етнографском музеју у Београду, а коју је приредила кустос Татјана Микулић.

aутори и уметници

Марјан Ђулинац
Миљан Шишовић
Александар
Томић Иван Рашковић
Дејан Милетић
Нада Јелић
Борислав Петровић
Милан Ђурић

Група АГМ делује од 1992, у промењивом саставу. Аутори су великог броја реализованих објеката и студија, као и учесници на бројним архитектонско – урбанистичким конкурсима, међу којима и неколико међународних. Значајне реализације обухватају: Халу за мале спортове у зрењанину (2009), Обданиште „Драган Лаковић” у Новом Београду (2012) и Музеј „Медијана” на археолошком налазишту Медијана у Нишу (2022). Добитници су преко тридесет конкурсних награда и других пласмана, а, такође, и носиоци шест стручних признања. Значајни радови из конкурсне делатности обухватају: прве награде за породичне куће у народном стилу (1998), просторно решење парка природе Дивчибаре (2005), хотелски комплекс на Палићу (2014). као и атлетски комплекс у Љубљани (2017). Баве се и теоретским радом и активним учешћем на стручним и научним скуповима, где се издвајају: монографска студија „Традиција – транзиција” (2011) у којој се третира комуниколошки аспект архитектуре, као и монографија „Будућност становања” (2017) у којој се обрађује првенствено социјална одрживост становања. Излагали су на више десетина изложби, од којих три у иностранству. Рад групе АГМ презентован је у неколико стручних монографија и више издања периодике.

Традиционални систем значења сеоског стана неминовно подлеже променама у смислу прилагођавања.
Издвајањем кључних елемената тог система они губе своја материјална својства и лако се укључују у нови контекст добијајући статус симбола – назнаке, сведене на препознавање и меморију.
Село представља хетеротопијски, интерно регулативни систем.
Појавност архитектуре произилази из дијаграма постављеног на такав начин.

Ток историје, који је све бржи, подразумева промене у биоритму сеоског/пољопривредничког домаћинства укључивањем нових елемената надградње (нпр. информације, култура). Поменути процес осавремењавања подразумева адаптацију организма сеоског домаћинства дефинисањем његових метаболичких токова у новим околностима. Осмишљени концепти породичних кућа у руралном пределу, а на основу топографије региона Балкана: равничарска, брдска, планинска и протомодел – стамбена кула, имплицирају потребу за нивоом уопштавања, издвајања, као и за транзицијом елемената и целине, уочавањем суштине њихових међусобних односа, што укључује:

  • начелосистемског приступа, дакле оперисање принципима,  а не појавним обликом
  • начело прилагодљивости (током градње) и флексибилности (током експлоатације) условљени разноврсношћу, еволуцијом и појавом сасвим нових потреба хабитата (непознатог) корисника
  • начелокорисности условљено јединством и  преклапањем процеса производње
(пољопривредне и друге) и становања, то јест, пресечном (оптималном) тачком дејства широке групе економских  утицајних фактора
  • начело једноставности које не подразумева само антиципацију изградње и експлоатације, већ се протеже и на избор материјала, не занемарујући притом традицију и узимајући у обзир нову технологију.

АНђелка радојевић

мозаик

Кика, 80 × 37 цм, силификовано дрво, природан камен, стакло

БрАНкица жиловић CHAUVAIN

таписерија

Наша сутрашњица у дрифту

Зидна туфтована таписерија, 3800 × 6700 цм + до 100 цм на тлу, вуна, лан

дејАН вукелић

графички дизајн

Вукелић лозова ракија

ЗорАН
бореновић

графички дизајн

Графички код, као нови вид и средство савремене комуникације, јесте математички геометризована слика која указује на конкретно одређену везу – контакт. Имагинација визуелног поимања ликовно разоткрива и може се тумачити као својеврстан графизам, орнамент, пиктограм или силуета, надахнути обележјем традиције и културе са овог простора.

ДИЈАНА
МИЛАШИНОВИЋ МАРИЋ

Ванредна професорка
др историје уметности

ИВАНА БАШИЋ

Научна саветница Етнографског института САНУ

Јелена
Јанковић

фотографија

Коло

Jелена
Стокућа

костимографија

Јакне, идејна решења инспирисана традиционалним зубунима и антеријама, кожа,
браон боје, са златовезом

Јован
Бабић Фоске

вајарство

Милева диорама

Леонора Векић

дизајн текстила

Дигитална штампа на клириту; комбиновано (преплитање, прошивање...), сисал, рафија, кудеља, променљиве димензије 3000 х 3500 х 2000 цм

Љиљана
Мајкић

модни дизајн

Форма диптиха је део пројекта Преплитање

Љиљана Ривић

мозаик

Мозaик 30 x 40 цм

милош шарић

вајарство

Сви моји преци 2, варено гвожђе, 102 х 102 х 12 цм

Наташа Бојанић

керамика

Отисак душе, композиција

небојша момчиловић

индустријски дизајн

Каљени прохром челик, дур алуминијум, дрво, обрада на стругу и глодалици, полирано, ласерска гравура. Кутија 32 х 32 х 4 цм; фигуре 6 х 2 цм

Шумадијски чај

соња околић петровић

дизајн накита

три дела композиције (33 x 67 цм) х3, метал (гвожђе, бакар и месинг), галванизовани у патинираном месингу и позлати

Хелена
Клешић

дизајн текстила

Бела пчела – Дара, венчаница, оглавље и хаљина, абс и пвц плоча и материјала, вуна, плиш, памук, жица.

Бела пчела – Вука, венчаница, оглавље и зубун, комбинација абс и пвц плоча и материјала, стакло, метал, мрежице, штоф. Инспирисано подручјем Смиљевац