Традиција kао kритеријум
Моравска Србија

Међу уметничким збивањима којa су обележилa последњи век у Србији посебно место имају појаве утемељене на промишљању традиције, дијалогу са народном уметношћу и византијским наслеђем. Управо то стваралаштво, нарочито у кризним ситуацијама када се трага за идентитетом и темељима нације, у простору примењеног стваралаштва, најчешће је било и остајало жртва селективних, појединачних, неаналитичких и спорадичних разматрања, а не континуираног и темељног настојања. Пројекат ТРАДИЦИЈА КАО КРИТЕРИЈУМ замишљен је као дугорочно промишљање о изворној народној традицији која се критички посматра и преузима као подстицај и инспирација. Трајаће неколико година, током којих би се мапирале српске регије, локалитети и подручја, одабрали изворни мотиви које ће потом уметници разноликих интересовања и сензибилитета слободно преточити и интерпретирати у својим радовима. Циљ је да се на савремен и студиозан начин уоче потенцијали, богатство, посебности и испољавања баштине народа који се развијао и опстојавао у сваковрсним условима и утицајима, увек настојећи да очува сопствено биће.

Мотиви пројекта су ове године преузети из баштине централне, моравске Србије.
Коришћена је етнографска грађа која се чува у Етнографском музеју у Београду, а коју је приредила кустос Татјана Микулић.

[ АРХИТЕКТУРА ]
[ ВАЈАРСТВО ]
[ ГРАФИЧКИ ДИЗАЈН ]
[ ДИЗАЈН ТЕКСТИЛА ]
[ ЕТНОЛОГИЈА ]
[ ЗИДНО СЛИКАРСТВО ]
[ ИНДУСТРИЈСКИ ДИЗАЈН ]
[ ИСТОРИЈА УМЕТНОСТИ ]
[ КЕРАМИКА ]
[ КОСТИМОГРАФИЈА ]
[ МОДНИ ДИЗАЈН ]
[ МУЛТИМЕДИЈА ]
[ ФОТОГРАФИЈА ]

aутори и уметници

Марјан Ђулинац
Миљан Шишовић
Александар
Томић Иван Рашковић
Дејан Милетић
Нада Јелић
Борислав Петровић
Милан Ђурић

Група АГМ делује од 1992, у промењивом саставу. Аутори су великог броја реализованих објеката и студија, као и учесници на бројним архитектонско – урбанистичким конкурсима, међу којима и неколико међународних. Значајне реализације обухватају: Халу за мале спортове у зрењанину (2009), Обданиште „Драган Лаковић” у Новом Београду (2012) и Музеј „Медијана” на археолошком налазишту Медијана у Нишу (2022). Добитници су преко тридесет конкурсних награда и других пласмана, а, такође, и носиоци шест стручних признања. Значајни радови из конкурсне делатности обухватају: прве награде за породичне куће у народном стилу (1998), просторно решење парка природе Дивчибаре (2005), хотелски комплекс на Палићу (2014). као и атлетски комплекс у Љубљани (2017). Баве се и теоретским радом и активним учешћем на стручним и научним скуповима, где се издвајају: монографска студија „Традиција – транзиција” (2011) у којој се третира комуниколошки аспект архитектуре, као и монографија „Будућност становања” (2017) у којој се обрађује првенствено социјална одрживост становања. Излагали су на више десетина изложби, од којих три у иностранству. Рад групе АГМ презентован је у неколико стручних монографија и више издања периодике.

Традиционални систем значења сеоског стана неминовно подлеже променама у смислу прилагођавања.

Издвајањем кључних елемената тог система они губе своја материјална својства и лако се укључују у нови контекст добијајући статус симбола – назнаке, сведене на препознавање и меморију.
Село представља хетеротопијски, интерно регулативни систем.
Појавност архитектуре произилази из дијаграма постављеног на такав начин.

Ток историје, који је све бржи, подразумева промене у биоритму сеоског/пољопривредничког домаћинства укључивањем нових елемената надградње (нпр. информације, култура). Поменути процес осавремењавања подразумева адаптацију организма сеоског домаћинства дефинисањем његових метаболичких токова у новим околностима. Осмишљени концепти породичних кућа у руралном пределу, а на основу топографије региона Балкана: равничарска, брдска, планинска и протомодел – стамбена кула, имплицирају потребу за нивоом уопштавања, издвајања, као и за транзицијом елемената и целине, уочавањем суштине њихових међусобних односа, што укључује:

начелосистемског приступа, дакле оперисање принципима, а не појавним обликом
начело прилагодљивости (током градње) и флексибилности (током експлоатације) условљени разноврсношћу, еволуцијом и појавом сасвим нових потреба хабитата (непознатог) корисника

начелокорисности условљено јединством и преклапањем процеса производње

(пољопривредне и друге) и становања, то јест, пресечном (оптималном) тачком дејства широке групе економских утицајних фактора

начело једноставности које не подразумева само антиципацију изградње и експлоатације, већ се протеже и на избор материјала, не занемарујући притом традицију и узимајући у обзир нову технологију.