ДАЛИБОРКА ЂУРИЋ
Рођена у Београду 1972. годинe. Завршила је средњу школу за дизајн и индустријско обликовање, одељак дизајн текстила (1991), Факултет примењених уметности и дизајна, одељак текстил, предмет таписерија (1997) у Београду. На истом Факултету је завршила постдипломске студије у класи професорке Јадранке Симоновић, са темом „Фигурација у области таписерије“ (2003. години). Члан УЛУПУДС-а од 1997. године. Излагала је на бројним групним изложбама у Београду, Новом Саду, Горњем Милановцу, Хагу и реализовала девет самосталних изложби у Београду (2003, 2007, 2017, 2021, 2023), Крагујевцу (2003), Гроцкој (2008), Смедереву (2017), у Данској (Aarhus, 2023).
Добитница низа награда и плакета: Награде „Ива Вурњанин“ (1997), Награде у области миксмедија Културног центра Горњи Милановац (2000), Прве награде на II Тријеналу таписерије у Новом Саду (2004), Годишњих награда УЛУПУДС-а (2006, 2017), Плакета УЛУПУДС-а на изложби XX Бијенале таписерије (2012) и Плакета изложбе „7. Тисо“ (2021). Радови Далиборке Ђурић налазе се у бројним колекцијама у Пољској (Цртежи „What Happen with My Head?“, Pastwowe Museum на Мајданку), Јагодини (Рад „Знање ће спасити свет“ у збирци Културног центра), Музеју примењене уметности (Рад „Добар дан! Молим вас упознајте моје аниме!“) и приватним збиркама. Радила је дизајн текстила за представу „Хазарски речник“ у Атељеу 212 (2002). У публикацији „Таписерија у Србији 1950–2000.“ аутора др Мирјане Теофановић, рад Далиборке Ђурић запажен је у контексту савремене таписерије и нових уметничких појава.
О свом раду каже: Мој уметнички опус заснива се на читању, проучавању и тумачењу текстилних форми, идеја и израза из прошлости и њиховом визуелном и значењском транспоновању у нове садржаје и форме, а кроз призму женског, друштвеног и феноменолошког.